U republici Srbiji mogu se definisati nekoliko ključnih momenata koji su modelirali današnje poslovanje bankarskog ali i srodnih finansijskih sektora. Neki od tih ključnih momenata odnose se na usvajanje novih propisa koji se manje ili više usklađuju sa propisima Evropske Unije ali i drugim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Dok se drugi ključni momenti, koji su iz korena promenili bankarsko poslovanje i ceo univerzum finansijskih usluga, odnose se na nagle i globalne događaje koji su doveli na granicu opstanka tadašnje modele poslovanja finansijskih institucija.
Upravo je tako finansijska kriza krajem prve dekade 21 veka ukazala i ogolila sve slabosti tadašnjeg neprikosnovenog finansijskog sistema i sveta baziranog na postulatima poslovanja koji se nisu značajnije menjali poslednjih 30 godina 20 veka. Započelo je kao kriza sekundarnih hipotekarnih kredita i sekjuritizacije tih finansijskih instrumenata koji su u tandemu, kolokvijalno rečeno, naduvali i prepumpali mehur, da je njegova eksplozija bila neminovna. Nedostatak valjane regulative i slabiji supervizijski nadzor regulatora omugućio je finansijskim institucijama da u kreativnom naboju zloupotrebe pozitivne finansijske instrumente zarad sticanja velike i brze dobiti. Pucanjem balona prvi efekat je bio kriza likvidnosti koja je pokosila čak i najveće finansijske institucije u Americi (Liman braders, Fani Mej, Fredi Mek itd) a onda sistemom povezanih sudova i ceo svet (Fortis…). Sve je dugoročno vodilo ka krizi solventnosti što se i dogodilo, a stradale su javne finansije država koje su u nemogućnosti da bilo šta drugo preduzmu požar jedino mogle da gase upumpavanjem velike količine para kako sistem ne bi kolabirao.
Ova događanja direktno su uslovila dve tendencije. Prva se odnosi na predstavnike države, odnosno regulatore u finansijskom sektoru koji su težili prvo da osmisle a kasnije i pretoče u propise nove mehanizme koje bi prinudile banke i druge finansisjke institucije da sistemski obrate pažnju i pozabave se čitavim setom rizika u svom poslovanju. Ta pežorativna definicija ,,da se pozabave” sublimira gorku istinu da je ceo finansijski sektor baziran na društvenom konsenzusu da je vršenje bankarskih i drugih finansijskih usluga sa jedne strane privilegija moći koja izvire iz kapitala a sa druge strane činjenicom da se kapitala koji se stalno oplođuje tretira kao osnovno i jedino đubrivo svakolike privredne aktivnosti čovečanstva. Moć i kreacije kao i podsticaj privredne aktivnosti svekolikog čovečanstva stoga leži u finansijskom sektoru koji svojim resursima ne finansira samo privatne projekte već i potrebe kako malih tako i najvećih država današnjice i zato on kao takav predstavlja ne samo kičmu nego i žilu kucavicu modernog čovečanstva. S druge strane, kao i svaka kičma ili žila kucavica kako narod kaže, izložen je riziku koji se ogleda u konstataciji da ako on padne ili se prekine svi stradamo. Nema onoga, pa čak i da je doktorirao ekonomiju, da se barem ponekad ne zapita ko finansira javne dugove velikih država, od koga pozajmljuje Nemačka, ko daje državama, koji su to fondovi, ko ima toliko slobodnog kapitala da tako lako finansira ogromne rupe svih zemalja u javnim budžetima. Ko su ti ljudi.
Sve navedeno predstavlja osnovu bazu za izgradnju regulative nove generacije koje su koliko toliko uredile ovaj sektor u poslednjih 18 godina. Naime regulatori su shvatili navedeno ali i nemoć da privilegovani finansijski sektor uvek spašavaju poreski obveznici kojima se u tom spašavanju bukvalno oguli koža sa leđa, mnogi i ne prežive (u realnoj privredi i sl.), samo zarad preživljavanja bankarskog i drugog sektora ali ne samo njihovog preživljavanja već i podizanja forme istih u mod visokih performansi. Sve navedeno je mnogo koštalo države i mnogo je stradalih kako u sferi javnog tako i sferi privatnog sektora.
Nekako je vreme da zaključimo da suma sumarum ratio legis celokupne nove regulative u bankarskom i drugim finansijskim sektorima obitava u konstataciji da se ovaj sektor mora prinuditi da nauči sam sebe da prevenira ali i što je bitnije da sam finansira svoje spasenje od sopstvenih pogrešnih akcija i ekskurzija.
Iako je u momentu ovaploćanja navedene krize već bilo prepoznato da bankarski sektor odavno prevazilazi mogućnosti takozvanih Bazel 2 standarda, kao i to da je porađanje Bazel 3 sistema u tom momentu bio postupak kojem se kraj nije video, prepoznat je momenat za uspostavljanje novog sistema.
Banakarstvo i finansijske usluge prekomponovane su na novim osnovama gde dominiraju instituti kao što su striktni kapitalni zahtevi, komplajans funkcija, restrukturiranje, solvensi, fondovi za restrukturiranje, minimalni kapitalni zahtevi, podobne obaveze i druge vedete modernog bankarskog regulativnog sistema…
Danas su u svetu sve ove funkcije postale, u najmanju ruku, mlađa punoletna lica dok u Srbiji one jesu začete i formalno postavljene u određenoj meri ali iz drugih razloga nisu suštinski nikada zaživele u punom formatu. Analiza zašto, odvela bi nas u razmatranje dubine našeg tržišta finansijskih usluga, njegovih gabarita, monopola uslovljenih malo politikom malo varijablama koje nisu poznate demokratskom svetu. Sve u svemu ako bi kratko definisali gde smo u odnosu na primenu tih modernih propisa u sadašnjem svetu finansijskih usluga koji se menja svetlosnim brzinama mogli bi jednostavno da kažemo da ,,guzeljamo”.
Šta nas čeka u svetu šta kod nas. U svetu nastaje novo doba koje melje na dnevnoj bazi svojim tehnološkim promenama tako da jedna mala firma koja je isčezavala, otkrićem nekog meni neznanog hardvera za veštačku inteligenciju, postaje veća nego sama Evropa sa svim državama u vremenskom okviru od dve godine. Bankarstvu i finansijskim uslugama pred nosom niču blok čejn tehnologije, veštačka inteligencija, robotika, nano tehnologije, sistemi komunikacije iz 22 veka a oni kao deca ispred prodavnice čokolade zinuli i ne bi znali šta pre. Samo da ne zaboravimo to nisu deca to su finansijske ale i ti reksovi koji su možda malo zbunjeni tehnološkim aspektom, možda ne znaju šta će to njima ali ako se tih modernih tehnoloških instituta dočepaju sa većom svesti o zloupotrebi istih onda ćemo ili živeti u novom filmu Matriks ili će se oni zaigrati i dovesti do opšteg kolapsa civilizacije jer će ponovo naduvati neki balon, zvalo se to veštačka inteligencija ili što god drugo sekjuratizovano u hartije od vrednosti. Ona strana koja će da izgine u toj igri titana smo mi obični smrtnici i po koji put naše jadne ljušture od država izmužene do besvesti od strane istih.
Tu bi regulatori ponajviše trebalo da treniraju na stvaranju efikasne i svrsishodne regulative koje ne kaska za svime ovime već pro aktivno anticipira trendove i hrabro unosi pravne novine, koje jedino, kao takve, mogu da zauzdaju obe navedene varijante naše svetske finansijske i druge budućnosti.
A šta će bit sa našim bankama i finansijskim sektorom. Mi ćemo i dalje da guzeljamo sa našim manje i ili više rahitičnim regulatorom koji jedino što ume da prepisuje evropske modele pa šta nam bog da, bankarima monopolistima u sprezi sa svima koji nešto politički znače u ovoj zemlji a i sa drugim monopolima u ritejlu i svekolio drugde.
Nama ko i obično neka je bog u pomoć.
Markus Braun
