Da li ste se ikada zaista zapitali koji su to sve realni rizici kojima je vaše poslovanje izloženo, odnosno koji je to najveći rizik sa kojim vaše poslovanje može da bude suočeno. Odnosno šta to može da Vas nokautira i baci na kolena.
Mnogi su širom sveta, ne tako davno, u ritejlu ili pružanju usluga prilikom detaljnog analiziranja rizika svoga poslovanja kalkulisali sve i svašta. Ukolio izvršimo analizu kao najozbilniji rizici mogu se naći rat, nedostatak stručnog kadra, nelojalana konkurencija, korupcija itd.. Ovi rizici ili pošasti savremene ekonomije su skoro pa univerzalni i nekako su se firme njima prilagođavale za nedaj bože. Akcije koje planovi za prevenciju ovih rizika predviđaju su izmeštanje sedišta firme u drugu zemlju, nalaženje novih tržišta, promena strukture proizvodnje te akcije lobiranja za donošenje novih zakona itd. Uvek se kalkulisalo da se rizik može uspešno prevenirati i da će suma sumarum rizik uvek biti pobeđen.
Da li je posao bio dobro odrađen. Da li se na ovo pitanje može nadovezati pitanje kako kalkulisati covid 19 i efekte globalne pandemije? Da li je iko kalkulisao na rizik koji Vas nepredvidivo obuzima – danas radite idealno a sutra sve stane, steže i napada na svim poljima horizontalno i vertikalno – ne postoji tržište na koje možete pobeći. Ovo je rizik koji možemo nazvati idealnim.
Jedan bliski prijatelj preduzetnik mi je na ovo pitanje ozbiljno odgovorio da je kalkulisao i na to da proradi obližnji vulkan koji je miran skoro pola miliona godina, a da ovakvo nešto nije moglo da mu padne napamet ni u najcrnjim snovima. Probao sam da ga sarkastično utešim da ipak postoje preduzetnici koji su i na ovo računali.
Bil Gejts i partenri.
Šalu na stranu ali niko od nas ne voli da rizikuje. Istovremeno uz naše htenje da izbegnemo rizike življenja i poslovanja zaboravljamo da se svemir bazira na stanju haosa i podržavanju istog, odnosno kako bi mnogi naučnici stručno ustvrdili da je osnovni postulat održivosti svemira težnja da se sve usložnjava, te je tako u tom procesu stalnog usložavanja i sve oko nas nastalo, uključujući i naše živote.
Ovu hipotezu možemo preslikati i na modernu ekonomiju te reći da je bazirana na haosu odnosno na težnji da se sve usloži i da vremenom postane jako složeno. Jedan od neoborivih dokaza za to je i nastajanje i postojanje gigantskih kompanija, čije su godišnje zarade veće od mnogih budžeta velihih država, kao i njihova izmenjena percepcija osnovnih ekonomskih postulata i neobuzdano htenje da sabilnost i ekonomija moraju da služe njima a ne oni ekonomiji i stabilnosti. Taj gigantski neobuzdani i uskovitlani kapital svojom masom izmenio je prostor – vreme naše ekonomske stvarnosti i učinio je slepom za očigledno. Nerazumevanje stvarnosti se surovo kažnjava.
Koncepcija moderne ekonomije na stvaranju iluzije mirnog mora i izuzimanju svih rizika koje more nosi, može dovesti samo do toga da nas sve potopi neočekivani morski talas. Život i ekonomija se ne mogu bazirati na negaciji talasa već na dobrom kalkulisnju njegove ekomernosti.
E u skladu sa tim, možemo se zapitati: otkud ova zla korona, kako je niko nije predvideo i kako nas niko nije upozorio na njene efkte. Mi svi snažno nismo verovali da pandemija može da uništi ne samo ekonomiju već i moderan život. Ili smo možda mogli da naslutimo ali smo olako držali da nepostoje ozbiljne šanse da se takvo čudo dogodi.
Odgovor nije lak i zaista na ovako nešto malo je ko i računao. Oni skloniji ironiji rekli bi da nas, osim mnogih holivudskih blokbastera koji najavljuju katasrofe raznih formata pa i pandemije u 101 varijanti, nekih dosadnih organizacija za zaštitu planete koji su govorili da arčimo planetu i njene resurse i da će nam se osvetiti, stotina naučnika koji su ukazivali da se ozbiljne pandemije javljaju jednom u sto godina i da je vreme, nekih ekonomistia koji su na razne načine ukazivali da je balon prenapregnut i da se očekuje nešto epski da se desi, niko drugi kršten nije upozorio na zlo koje dolazi.
Elem sve tako neinformisani nasukali smo se na ogromnu santu koja nam je bila ispred nosa i ta santa potopi nepotopivu svetsku ekonomiju skoro ravnomerno svuda na svetu.
Ako na trenutak ostavimo koronu na miru, i počnemo ozbiljno da pričamo, moramo postaviti sebi pitanje kako je gotovo celi svet poslovao i bavio se ekonomskom aktivnosti po sistemu mirnog mora koje će trajati u nedogled, i kako nas je to mirno more u proteklih nekoliko decenija zaslepelo a onda nas iznenadilo, pazite molim olujom u sred lepog letnjeg dana. Kako nam pred očima barem kao flešbek nije sinulo upozorenje iz našeg skorašnjeg iskustva koje je bilo oličeno u tome da se nedavno ceo finansijski sektor, a umalo i svi drugi, nasukao na malu santu zvanu krah sekundarnih hipotekarnih kredita u SAD. Kako?
Vreme je da u našu modernu ekonomiju ozbiljno uvedemo neke nove standarde i principe. Da poučeni svetskom finansijskom krizom od pre par godina i teškim radom da se spasu banke i ostatak finansijskog sektora, iskoristimo neka saznanja, odnosno prekopiramo dobra rešenja na ostatak ekonomske delatnosti. Da efikasno sprečimo da nas zabludeli vlasnici enormnog kapitala jednom za uvek odvedu u ambis.
Predlog prvi.
Pod hitno kalkulisati Fd i Fs faktore u svakoj ozbiljnijoj ekonomskoj aktivnosti.
nastavak: Izazovni f D i f S (II deo)
Markus Braun
* sva autorska prava na tekstu poseduje autor i Daf Braun consulting and coaching.
