Све је већа забринутост да би Европа могла остати без дизела након руске инвазије на Украјину – и није ни чудо с обзиром да је континент дуги низ година уназад узимао око 20% свог увоза из земље.
Европске нафтне компаније избегавају испоруке нафте из Русије док се борбе преливају у други месец, и уместо тога траже испоруке чак из много удаљенијих регија као што су Блиски исток, Азија и америчке нафтне компаније, укључујући Шел, БП и Тотал Енержџис, већ ограничавају испоруке горива у Немачкој. Узнемирени изгледима, трговци плаћају огромне премије да би сада набавили расположиве залихе уместо да чекају. Фирме, укључујући Трафигура Груп, упозориле су да би неке локације могле пресушити. То одражава страшна предвиђања политичара у Москви да се Европа суочава са несташицом. Чак се говори и о потпуној забрани куповине.
Да бисте схватили колико је проблем заиста акутан и колико брзо би могло доћи до нестанка залиха, ево погледа на неке основне бројке.
Крајем јануара у европским земљама било је ускладиштено 247,4 милиона барела средњих дестилата — категорије горива која дизел сматра највећом компонентом — према Међународној агенцији за енергију. То је довољно да се задовољи око 40 дана потражње, чак и ако регион није произвео или увезао ниједан додатан барел горива. Европске земље ће наставити да производе дизел и увозе га из својих традиционалних не руских извора. Брзина повлачења залиха зависиће од њиховог успеха у замени залиха које тренутно долазе из Русије.
Међутим, те залихе нису равномерно распоређене и стрес ће се на неким локацијама појавити раније него на другим. Док Финска и Данска имају довољно приватних залиха и залиха које контролише влада да би индустрија радила више од шест месеци, Уједињено Краљевство и Норвешка имају довољно за нешто више од 30 дана. Пре пандемије, Уједињено Краљевство се ослањало на увоз да би задовољило око половине своје потражње за средњим дестилатима, при чему је око једне трећине тих залиха долазило из Русије, према подацима Еуростата. Земља ће морати да пронађе алтернативне изворе за око 100.000 барела дизела дневно, један танкер средње величине недељно, ако жели да избегне да поједе своје залихе.
Али Уједињено Краљевство може бити у релативно повољном положају на друге начине. Традиционално се ослања на увоз од разних добављача и сирове и дизел горива. Земље, или чак региони унутар земаља, који се традиционално ослањају на не руске испоруке – било сирове за своје рафинерије или дизел горива – проћи ће боље од оних које имају јаке везе са Москвом. Највећи европски потрошач дизела – Немачка – добар је пример за то.
Јужни део земље је повезан са нафтоводима из Марсеја у Француској и Трста у Италији који напајају њене рафинерије у Карлсруеу, Вохбург-Инголштату и Бургхаузену. Као такав, релативно је независан од руских залиха. Слично томе, запад земље је повезан са лукама у Ротердаму и Вилхелмсхафену, дајући му одређену заштиту од утицаја било каквих санкција и „самосанкционисања“ које се појавило у последњих неколико недеља. Међутим, ослањање на увезени руски дизел и даље га чини рањивим.
Али источни део земље, где рафинерије прерађују претежно руску нафту, био би под највећим притиском ако би доток те нафте престао.
Немачке залихе за ванредне ситуације су распоређене на територији државе на начин да у сваком од пет дефинисаних региона снабдевања има најмање 15 дана одмах доступних залиха, према Немачком удружењу за складиштење нафте (Ердолбеворратунгсгесетз, или ЕБВ). Пет региона „суштински одговарају логистичком окружењу рафинеријских центара“, наводи удружење у свом најновијем годишњем извештају. Те залихе би се повлачиле много брже на истоку Немачке него на југу, а способност региона да се носи у великој мери зависиће од тога колико је лако преместити залихе широм земље.
Забрана испоруке нафте од стране Русије би зауставила источну Немачку: Руска нафтна стратегија. Исто ће бити и другде на континенту. Велика зависност од руске сирове нафте учиниће рафинерије у Чешкој, Пољској, Словачкој и Мађарској релативно рањивим на било какве прекиде испоруке или ограничавање куповине. То би брзо могло да утиче на залихе дизела.
Већ постоје поремећаји у снабдевању велетрговцима у неким деловима Немачке. Више ће уследити ако се производи не могу преместити тамо где су потребни. У мери у којој је то могуће, такво кретање зависиће од камиона, возова и баржи.
Цене би такође могле да произведу значајан ефекат много пре него што дође до несташице материјала, растући до нивоа који уништава потражњу. Али било какав значајнији недостатак горива на бензинским станицама био би ударац не само за возаче, већ и економски разарајући за индустрије — логистику, грађевинарство и пољопривреду — које се у великој мери ослањају на дизел.
Izvor Bloomberg